AKTIVNOSTI SINDIKATA

    Dana 21. decembra 2005. godine održana je Izborna skupština Saveza samostalnih sindikata opštine Ada na kojoj su verifikovani članovi novog saziva Veća i Nadzornog odbora za naredni mandatni period 2006-2010.g. Za predsednika Saveza samostalnih sindikata opštine Ada izabran je Belančić Miroslav. Na Izbornoj skupštini su razmatrana i usvojena sledeća dokumenta: Pravila o radu, Izveštaj o radu za period 2002-2006.g., Program rada za naredni četvorogodišnji period i Izveštaj Nadzornog odbora. Najveći akcenat u Programu rada za naredni period je stavljen na uspostavljanje i unapređivanje ravnopravnog i efikasnog socijalnog dijaloga kako na nivou lokalne samouprave tako i prema poslodavcima u preduzećima i ustanovama, delovanje prema nosiocima socijalne politike u smislu davanja konkretnih mera i predloga zakonodavnoj i izvršnoj vlasti na svim nivoima a što se tiče donošenja ili izmena određenih zakonskih projekata, pravna zaštita i razvijanje sistema kolektivnog ugovora, edukovanje sindikalnih aktivista u procesima privatizacije preduzeća, smanjenje stope nezaposlenosti i aktivno učešće u radu Saveta za zapošljavanje opštine Ada, suzbijanje diskriminacije svjh vrsta, jačanje Sindikata i Saveza, neposredno pružanje pomoći sindikalnim organizacijama, edukacija sindikalnih aktivista po svim pitanjima, međunarodna sindikalna saradnja, međusobno informisanje, komuniciranje i marketing, učešće zaposlenih u upravljanju i akcionarstvo zaposlenih, 9. Sportska olimpijada radnika Vojvodine koje će se održaati u Adi 2007, godine, i ostale aktivnosti. Izborne aktivnosti u organima Saveza samostalnih sindikata opštine Ada su okončane 18. januara na I redovnoj sednici Veća Saveza samostalnih sindikata opštine Ada na kojoj je za sekretara VSSSO Ada izabran Jozo Gabor i imenovani su članovi Predsedništva VSSSO Ada pored novoizabranog predsednika i sekretara, Vamoš Atila, Nađbali Lajoš, Kiš Pal Lidija, Horvat Rozalija i Todorović Predrag, i oni će u narednom periodu kao izvršni organ Veća predstavljati glavne nosioce i kreatore u vođenju sindikalne politike u našoj opštini.
    Od 01. januara 2006.godine po članu 118., tačka 5. i 6. Zakona o radu postala je obaveza isplata toplog obroka i regresa za korišćenje godišnjeg odmora zaposlenima. Pošto su Opšti i Posebni (granski) kolektivni ugovori prestali da važe 23. septembra 2005. godine a u njima je bila utvrđena visina toplog obroka i regresa, trenutno traju aktivnosti da se isti urede u kolektivnom ugovoru kod poslodavaca u neposrednom dogovoru i sporazumu između sindikalnih organizacija i direktora uz tačno utvrđenu visinu i način isplate. Ove naknade troškova iako nisu sastavni deo zarade, nažalost još uvek imaju poreski tretman kao da jesu. A da novi Opšti kolektivni ugovor još uvek nije potpisan, najveći "krivac" je Unija poslodavaca Srbije, koja uporno odbija da ga potpiše, uprkos činjenici da je Savez samostalnih sindikata Srbije na to spreman od maja 2005. godine od kada te aktivnosti i traju uz pokušaj arbitraže i posredovanja Ministarstva za rad i zapošljavanje.
    Krajem novembra 2005. godine u Službenom glasniku RS broj 101/05 konačno je ugledao svetlost dana dugo očekivani Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu, koji je u osnovi usaglašen sa aktima i zahtevima Međunarodne organizacije rada i Evropske unije, i prilagođen potrebama savremenim uslovima rada i uvođenju tržišne ekonomije kod nas. Novine uvedene Zakonom odnose se na proširenje obaveza i odgovornosti, kao i načina delovanja u cilju podizanja nivoa bezbednosti i očuvanja zdravlja na radu. U tom smislu, kao najbitnije novine mogu se izdvojiti: -procena profesionalnog rizika;- šire i preciznije određene obaveze poslodavca; - značajno učešće zaposlenih po pitanjima zaštite; - definisanje poslova službe medicine rada; - više mogućnosti organizovanja stručnih poslova bezbednosti i zaštite zdravlja na radu; - određivanje lica za obavljanje stručnih poslova pismenim aktom; - stručni ispit za lica koja obavljaju stručne poslove bezbednosti i zaštite zdravlja na radu; - licenca za ovlašćena pravna i fizička i odgovorna lica; - šire mogućnosti zaposlenih da odbiju da rade zbog neprimenjivanja mera zaštite; - veći zahtevi za osposobljavanje zaposlenih za bezbedan rad; neposrednija saradnja sa organima nadzora; - bolja informisanost radnika o riziku na radnom mestu i drugim pitanjim od značaja za njihovo zdravlje; - osiguranje za naknadu štete za slučaj povrede na radu, profesionalne bolesti i bolesti u vezi sa radom; - i veće novčane kazne za prekršaje zbog neprimenjivanja Zakona i drugih propisa iz ove oblasti.