22. JANUAR –
DAN MAĐARSKE KULTURE

Zoltan Siđi
Vlastito mesto

U sebe predeo ko preseli,
reku, obalu, njivu što kosi,
pojatu, avliju, vrt veseli –
on zavičaj u sebi nosi.
Beskućan nije,
glasovi u srcu mu se roje.
Vazda greje ga ognjište,
dok zvona sate broje.
Prelije li bez ostatka
dedovinu u svoje vene,
uvek će biti kraj sina,
kćeri, muža, il‛ žene.
Sa njim je zavičaj.
U njemu rodni kraj.
Kroz njega iskon diše.
To mu je pravi dom.
Večno ga proleće njiše
što čuva u srcu svom.
Ponesi smerno svoj krst,
u sebe primi Hrista.
Dom neuništiv je i čvrst
dok ti u srcu blista.
Ma kuda da te vodi put
u srcu čuvaj doma kut.
Baš tamo ili baš tu:
na svom vlastitom mestu.

Prevela Draginja Ramadanski

    Povodom Dana mađarske kulture objavljujemo pesmu ađanskog pesnika Zoltana Siđi koja je najlepša ikada napisana ađanska pesma.