БОЖИЋ

„Христос се рађа славите Га,
Христос долази с неба, сретнине Га…“

    Oво су речи једне црквене песме која је спевана за празник Христовог Рођења, а које се почиње певати по храмовима на тридесетак дана пре празника Божића. Ви који редовно долазите у цркву на молитву имали сте прилике да ове стихове чујете више пута, јер се они певају од празника Ваведења. Овом песмом наша света Црква подсећа своје верне да на време почну припрему да би што достојније срели новорођеног Христа и да би што свечаније и корисније прославили Његов долазак међу нас, у свет.
    Сасвим је разумљиво што света Црква на време почиње да опониње децу своју на Великог Госта који нам долази у посету, на значај догађаја који предстоји. Јер када се у нашем обичном земаљском животу унапред спремамо да што боље дочекамо и угостимо негока важног госта или пријатеља и за тај дан све чистимо, и перемо и удешавамо, да би се велики и драг гост што пријатније осећао у нашем дому, колику тек припрему треба да учинимо за дочек Небеског Госта. Зар има већег и важнијег госта, браћо моја и сестре, од Господа Исуса Христа? Зар има радоснијег дана за нас од дана, када ће нам учинити посету Спаситељ наш, наш највећи пријатељ, сродник и добротвор? Свакако да нема. Зато нам света Црква и најављује Његову посету на тридесет четири дана раније и понавља ту најаву из недеље у недељу и из празника у празник. Да ли смо послушали Цркву и да ли смо извршили све припреме за дочек Господа Исуса Христа?

    Када дочекујемо неког драгог госта ми чистимо кућу, украшавамо је најлепшим стварима које имамо, трудимо се да све буде на своме месту и да све одише чистоћом и хармонијом; чистимо и двориште па и улицу испред куће, украшавамо улаз и тако даље. За дочек Господа Исуса Христа, за Божић, ми исто тако, чистимо своје домове и украшавамо их Божићним симболима. Бадњаком, сламом, печеницом, бацамо орахе, дочекујемо положајника и испуњавамо многе друге обичаје везане за овај светли празник. Но, све ове припреме нису довољне и нису једине за дочек Спаситеља нашег. Потребно је учинити још нешто. Припреме за дочек Небеског госта се разликују од припреме за дочек земаљског госта. Чишћење и спремање кућа и сви други обичаји везани за Божић, само су видљиви знаци оне праве, невидљиве, духовне припреме. Све су то знаци необичности дана, али не и сва припрема коју од нас тражи Спаситељ да би нас походио. А без те праве, невидљиве, духовне припреме све ове спољне припреме немају значаја и ми ћемо врло оскудно и сиромашно прославити празник Божића, па ма имали најбољу трпезу и ма целу кућу украсили златним и сребрним предметима.
    У чему се састоји та права, духовна припрема за дочек Спаситеља? Шта је то што треба да урадимо, да би празник Христовог рођења прославили најбоље, најдостојније и за нашу душу најкорисније?
    Да првенствено припремимо срце наше и да њега очистимо од сваке нечистоће и греховне прљавштине исто онако као што чистимо наше домове. Јер небески Гост неће походити наше салоне и неће сести за нашу богато спремљену трпезу, него ће походити одају у нама, срце наше. Ако га нађе чисто и припремљено, Он ће се настанити у њему, а ако га нађе прљаво и грехом затрпано, Он ће се окренути и отићи од нас. Спаситељ је рекао: „Благо онима који су чиста срца, јер ће Бога видети“. У чисто срце усељава се Бог, а када се Бог усели у наше срце онда је Он и видљив за нас. Свако усељење Бога у наше срце јесте, у ствари, ново рађање Господа Христа.
    Запамтите, браћо и сестре, Господ Христос се непрекидно рађа. Он се родио у одређеном историјском времену од свете Дјеве Марије у Витлејему, и тај догађај ми прослављамо, али Он није после тога прекинуо сваку везу са светом и човеком. Не никако, Када би било тако, ми онда не би имали никаква разлога да славимо Његово рођење у Витлејему. Рођење у Витлејему јесте само почетак Његовог непрекидног рађања у срцима оних који су своје срце припремили за Његово рођење. Зато и каже песма, коју сам у почетку циритао: „Христос се рађа, славите га“.
    Празник Божића, празник рођења Господа Христа у Витлејему, јесте најподеснији дан у години, када треба да извршимо смотру над срцем нашим и да видимо, да ли је оно припремљено за рођење Бога у њему. Ако нам савест каже да јесте, онда радосно чекајмо празник Божића, а ако нам савест каже, да наше срце није у стању које условљава рађање Бога у њему, него да је претрпано светским бригама, да је растрзано порочним страстима, да је заражено гордошћу и самоуображеношћу, онда одмах настојмо да се покајемо и да Господу завапимо за помоћ. И Господ ће брзо помоћи и у покајано срце уселити се. Ако тако учинимо онда можемо бити сигурни да смо извршили правилну припрему за празник Христово рођења, онда можемо бити сигурни да ће се Господ родити у нашем срцу и да ћемо доживети пуну божићну радост, коју су осетили витлејемски пастири оне ноћи када се Спаситељ родио у Витлејему.
    Честитајући вам Божићне празнике, молим се искрено и топло Новорођеном Господу да се роди у срцу свакога од вас. АМИН.

Протонамесник Бошко Симић