MOLSKI DOBOŠAR

SVINJOKOLJ - III.

    Pošto smo se eto malo upoznali sa "mangulicama" i "svinjarima", da se mi vratimo svinjokolju, jer ćemo ostati i bez kožurice.
    Dakle, od repa smo odvisili, dobili smo malko od vrhova ušiju i sada sa nestrpljenjem čekamo da majstor iseče svinjče na dve pole i počne skidati kožuricu sa plećki i stomaka jer tu je najmekša i najlepša. Nožem se sa kožurice skine masnoća, osoli se, uvrne u solnicu i navali narode ko ima dobre zube i zdrav stomak. Taman smo "zagrizli" u kožuricu, a mama iznosi pečenu krv sa lukom i još vrućim hlebom. To vam je kao predjelo za celodnevnu njupažu koja je neizbežni pratilac svinjokolja.

    Deda samo gleda, al i on se ne da, nudi rakiju i vino, da i on bude od nekakve hasne.
    - Fala, malo je još rano, ako se ošopamo, od posla neće biti vajde. – odgovara majstor na dedinu ponudu.
    Ali zato "pomoćnici" se nelibe, već bogami svuku, svuku na eks, da se malo ugreju.
    Strina Leksa i Komšinica Mara, već su opasale kecelju i čekaju da peru creva, a mi deca da se bešika naduva, pa da se igramo sa tim balonom.
    U velikom kotlu greje se voda za obaru. Obara vam je naziv za sve od svinjčeta što se koristi za nadev, kao što su hurke, majoške, švargle, paštete. Uglavnom, to su svinjske iznutrice, kožura i glava.
    Davno je već svanulo, hladno je, grejemo se oko vatre, dok majstor odvaja meso za pečenje, jer uskoro treba i ručati.

- sledi nastavak –

Kuk.