Stefan Nemanja
(kasnije Sv. Simeon Mirotočivi)
ostavlja presto, blagosilja svoju decu, i monaši se

    Koliko su nekada srpski vladari bili bogobojažljivi i čovekoljubivi, možemo videti iz odlomka žitija Stefana Nemanje (kasnije Svetog Simeona Mirotočivog) oca Svetog Save. Evo kako se on oprostio od svojih sinova, svojih služitelja i naroda, kada je odlučio da se zamonaši i ode da živi u manastir Hilandar.

    I reče pred svima sinu svom, Stefanu Prvovenčanom: "Ovoga imajte umesto mene! Koren dobri koji je izišao iz moje utrobe. Njega postavljam na presto u državi, Hristom mi darovanoj". I ustavši sa prestola svoga, predade ga njemu sa svakim blagoslovom. Isto tako blagoslovi Stefan Nemanja i drugog dragog sina svog, kneza Vukana, i postavi ga za velikog kneza, i odeli mu dovoljno zemlje, i dade i njemu zapovesti dane Stefanu. I postavi ih dobri otac obojicu preda se, i govoraše im: "Sinovi, ne zaboravljajte moje zakone, i srce vaše neka čuva reči moje, pa će vam se dodati godine života. Ne ostavljajte milostinju i veru; privežite ih sebi o vrat, i napišite ih na tablicama srca svojih, i naći ćete blagodat. Pomišljajte o onom što je dobro pred Bogom i ljudima. Uzdajte se svim srcem u Boga, i nemojte se veličati svojom mudrošću. Gledajte da putevi vaši kojima hodite budu pravi, pa vam se noge neće spotaknuti. Ne mislite visoko o sebi, nego se bojte Gospoda, i klonite se od svakoga zla; tada će telo vaše imati zdravlje i kosti vaše odmor. Poštujte Gospoda od svojih pravednih trudova i dajte Mu prvine od svojih pravednih plodova, da bi se žitnice vaše napunile mnoštvom pšenice, i točila vaša vinom tekla. Sinovi, ne očajavajte kad vas Bog kažnjava, niti klonite kada vas On izobličava. Jer Gospod kara onoga koga ljubi, i bije svakoga sina koga prima. Blažen je čovek koji je našao premudrost, i onaj smrtni koji je video razum. Jer je bolje kupovati mudrost, nego riznice zlata i srebra; ona je skuplja od dragog kamenja; njoj se ne protivi ništa zlo, a slatka je svima koji joj se približuju; svaka druga dragocenost nedostojna je nje, jer dužina života i godine života su u desnici njenoj, a u levici njenoj je bogatstvo i slava. Iz usta njenih izlazi pravda, a zakon i milost nosi na jeziku. Putevi su njeni putevi dobri, i sve staze njene u miru. Ona je drvo života svima koji se drže nje i oslanjaju na nju, kao na nerazrušivu stenu. A dajem vam ovu zapovest: ljubite jedan drugog, nemajući nikakve zlobe među sobom. Ti, Vukane, pokoravaj se i budi poslušan ovom bratu tvom, i od Boga i od mene postavljenom na prestolu mom. A ti, Stefane, vladajući ne vređaj brata svog, nego ga poštuj. Jer ko ne ljubi brata svoga, ne ljubi Boga. Bog je ljubav. Zato ko ljubi Boga neka ljubi i brata svoga. Jer u tome je sav zakon: njemu apostoli naučiše, njime mučenici ovenčani biše, o njemu proroci vise. I tako, ako hoćete i poslušate me, uživaćete zemaljska blaga; ako li nećete i ne poslušate me, oružje će vas pojesti. Neka vam je, sinovi moji dragi, mir od Gospoda Boga i Spasa našega Isusa Hrista, i Duh Božiji neka počiva na vama, ukrepljujući vas i zaklanjajući vas od sviju vidljivih i nevidljivih neprijatelja i upućujući vas na put mira. Mir budi i vama, vlastelo moja i boljari! Mir budi i vama mladići, koje vaspitah od rođenja matera vaših. Mir budi svima vama, slovesno stado Hristovo, Bogom mi predano; ja vas pasijah i nepovređene sačuvah, kao pastir dobri, polažući dušu svoju za vas. Zato vas molim, deco moja ljubljena: bogati i ubogi, stari i mladi, držite se učenja moga, oca vašega. Boga se bojte, vladaoca poštujte, crkve ukrašavajte, da bi i one vas ukrasile; episkope slušajte, jereje poštujte, monaški čin uvažavajte, da bi se oni molili za vas. A vi, živeći u pravdi i ljubavi među sobom, ne zaboravljajte na milostinju. Blagodat Gospoda našeg Isusa Hrista i ljubav Boga i Oca i zajednica Svetoga Duha neka je sa svima vama, amin".

    Svi prisutni plakahu i ridahu što se rastaju od takvog vladaoca i pastira; plakahu i ridahu, ne mogući se utešiti. Jer zaista sam u nedoumici, veli Sveti Sava, kako da ga nazovem: da li dobrim gospodinom; da li učiteljem pravoverja; da li dobrim ocem; da li pastirom koji verom napasa povereno mu stado; da li prosvetiteljem crkava i učiteljem blagih običaja, koji vazda prebiva u molitvama; da li preizobilnim služiteljem i ljubiteljem ubogih; da li nastavnikom pravoverja i učiteljem dobroverja i svetilom čistote vaseljenske; da li nastavnikom ispunjenim vere, i obrascem krotosti i posta; da li nastavnikom premudrosti i savetodavcem i karateljem nerazumnih; da li čuvarem stada svoga i premudrim braniteljem sviju onih koji žive oko njega? Jer vaistinu sve ovo beše u njemu: on beše pun premudrosti i razuma, i blagodat Božija beše na njemu.
    Pošto blagoslovi svoj narod, ovaj premudri i divni muž ostavi Bogom mu darovanu vladavinu i sva svoja raznovrsna i mnogobrojna blaga, jer je bilo ugodno Hristu Bogu i Presvetoj Bogorodici da zadovolje njegovu neiskazanu i svetu želju. Razdavši sve svoje imanje ubogima, on ostavi presto, decu svoju i suprugu svoju, i učini sebe zajedničarem neiskazanog i časnog i svetoanđelskog i apostolskog lika (monaški čin), malog i velikog, i bi mu dano ime Simeon, na svete Blagovesti, 25. marta 1195. godine. U taj isti dan i bogodana mu supruga Ana, gospođa sve Srpske zemlje, primi ovaj sveti lik, i bi joj dano ime Anastasija. "Želeći carstva nebeskog, veli životopisac Domentijan, on ostavi zemaljsko carstvo i ovaj svet i što je u ovom svetu. I ostavivši zemaljsko zemlji, i tražeći ono što je na visinama, on posledova Hristu".

    (Odlomak iz Žitija svetih za mart, od arhimandrita dr. Justina Popovića)