Susreti genaracija

    Svakodnevni su susreti generacija, a mi se trudimo da uvrstimo u list sve slike i informacije koje stižu u naše uredništvo. Ipak smo jedan pozdravni govor od prošle godine iz nekog razloga propustili da objavimo. Obzirom, da je pozdravni govor Gorana Mašulovića i sada aktuelan i odnosi se na sve nas, sa "malim" zakašnjenjem ipak nalazi svoje mesto u našem listu. (Glavni urednik „Panorame”)

*

    Drugarice i drugovi, Dame i Gospodo, Braćo i Sestre, Generacijo moja!
    Srećno Vam bilo prvih četrdeset godina od završetka osnovne škole. Četrdeset godina eeejjj, skoro 15.000 dana malo li je, pa ako smo svaki dan prešli po pet-šest kilometara to je sto hiljada kilometara. Setite se kako je nekadašnji moskvič izgledao posle sto hiljada kilometara, a vidite nas ko novi, ma ko da smo ispod čekića izašli. Bilo je i pre i posle nas da se ne lažemo i nekih boljih generacija ali je bilo puno više gorih, siguran sam. Bili smo svuda... i tu i tamo, više tu a manje tamo, ma svuda pomalo... pa bogamu četiri smo države promenili, neko i više. Generacija 59 je bila dobra generacija, bila je to i lepa generacija i ne samo našim mamama, tatama i tetkama..
    U međuvremenu smo polako odrastali i voleli se, venčavali se i pomalo razvodili, svađali, pa se posle mirili i krstili i pomalo nas krstili postojali dobre mame i tate a neki od nas još bolje bake i deke, smejali se ali pomalo i plakali, na žalost, pomalo i umirali, sve u svemu bili smo jedna baš elegantno skrojena generacija, puna snova puna želja i nadanja. Mnoge se želje i snovi na žalost nisu ostvarile, koliko bar ja znam. niko od nas nije postao svetski poznata zvezda, ni u sportu, ni u nauci, ni u umetnosti, ali sa ponosom ističem da isto tako niko od nas nije postao ni razbojnik, ni lopov, ni ubica, ni ne daj bože neki ratni zločonac.
    Ali ono što sasvim sigurno znam je to, da smo sa uspehom završili osnovnu ali savladali i jednu mnogo težu školu, životnu, koju smo svi sa desetkom diplomirali i postali Ljudi sa velikim slovom LJ.
    Želeo bih ovim putem da pozdravim i sve one koji iz opravdanih razloga nisu došli, jer nisu mogli ali i one koji su mogli pa opet nisu došli, a žive na pedeset metara od nas. Ipak večeras smo bitni samo Mi... i smao za Vas dižem ovu čašu i u ovu zdravicu uplićem i stihove pesme koja se nekad davno pevala na teritoriji nekadašnje države, drage bar meni Jugoslavije a koja će nam večeras, verujte ima čudnu magičnu moć.
    „Ma baš je dobro videti Vas opet, staviti ruke na Vaša ramena, i kao nekad... poljubiti nežno... za ona dobra, dobra, dobra stara vremena. Živela Genaracijo moja!“

Ada, Park Hotel 26.09.2014. Mašulović Goran