Aktivnosti sindikata
Protest sindikata protiv reformskih zakona
Lideri i članovi Saveza samostalnih sindikata Srbije i UGS Nezavisnost održali su dana 17.07.2014.godine protest, šetnjom od Trga Nikole Pašića do Skupštine Srbije, protiv usvajanja Zakona o radu i o PIO. Beograd je ličio na metropole razvijenih evropskih zemalja kada tamošnji sindikati protestuju protiv mera koje smatraju protivnim interesima radničke klase. Veliki broj zastava i transparenata, bubnjari, zvuci pištaljki i vuvuzela, kamion-govornica sa razglasom , karnevalska ali istovremeno i protestna atmosfera, pesma „Pada vlada“, koja je veoma često emitovana, karakterisala je centralne ulice tokom ranog popodneva. Učesnika je prema procenama prorežimskih medija bilo 3.000, 4.500 kaže policija, pa sve do blizu 20.000 kako su naveli neki strani izveštači. Predsednik samostalnog sindikata građevinarstva Duško Vuković rekao je da odbijaju primedbe kako sindikati hoće da ruše državu, jer su, istakao je, sindikati i radnici godinama gradili državu.
Sekretar SSSS Zoran Mihajlović pozvao je radnike da državi poruče da im je svega preko glave i da hoće da rade i žive od svog rada, ali da ne nailaze na poštovanje. "Nećemo odustati od protesta sve dok ne donesu zakone po meri radnika", poručio je Mihajlović. Aleksandar Titović iz sindikata Nezavisnost rekao je da je novi Zakon o radu "antinarodni zakon".Učesnici protesta u šetnji do parlamenta nakratko su zastali pred zdanjem u kome su kancelarije predsednika Republike, gde od aktuelnog predsednika Tomislava Nikolića traže da ne potpiše ukaz o proglašenju novih zakona. Oni nose sindikalne zastave i transpaarente, na kojima su parole: "Vređate nam inteligenciju", "Ništa o nama bez nas", "Da li imate obraz", "Za dostojanstveni život građevinskih radnika"... Ideja sindikata je bila da naprave prsten oko Skupštine Srbije, nakon čega će se obratiti lideri SSSS i UGS Nezavisnost Ljubisav Obrović i Branislav Čanak, ali su umesto toga obišli oko zdanja parlamenta. Na ovom protestu učešće su uzeli i sindikalni aktivisti iz Ade.
Саопштење
Запосленима и свим грађанкама и грађанима Србије!
Деценијама уназад трошено је више него што је стварано и цех за наплату је морао доћи. Грађанима је обећаван бољи живот, на стотине хиљада нових радних места, реформе јавног сектора и смањење државних чиновника. Дешавало се супротно - новац је усмераван у џепове криминалаца, тајкуна и политичара. До посла се најсигурније стизало преко партијске књижице. Пораст запослених у јавном сектору поклапао се за изборним циклусима и борбом за власт.Размере кризе, драматична незапосленост и растуће сиромаштво и задуженост, као и неодрживи дефицит и усахле инвестиције најбоље показују да су политички и финансијски банкрот једини извесни резултат настављања са старом, уходаном праксом. Јесу ли запослени, синдикати и грађани криви за то? Они су већ показали довољно стрпљења и спремности на жртве и не могу и неће да поново плате туђи цех. Репрезентативни синдикати - Савез самосталних синдиката Србије и Уједињени грански синдикати Независност су притом небројено пута показали спремност да се решења за бројне изазове нађу кроз аргументован и равноправни социјални дијалог, односно стрпљиво грађен договор о изласку из кризе, развоју и запошљавању.Ако није тако како објаснити зашто се кључни системски закон о раду, као и закони о стечају, приватизацији или пензијама, доноси по хитном поступку, без озбиљне широке јавне расправе и јавног слушања у парламенту? Уместо да власти прво укину сопствене привилегије, затворе дубоке и бројне коруптивне канале и укину приватне и јавне монополе и озбиљно редукују сиву економују, ново приватизационо законодавство и озакоњена пракса висококоруптивних и нетранспарентних директних нагодби говоре да ће се опет посегнути за даљом (рас)продајом преосталих јавних предузећа у корист најбогатијих. На другој страни, реформе, већ више пута реформисаног радног и социјалног законодавства за основну сврху имају даље редуковање права запослених и пензионера. Јавно истицани разлози, попут оног да ће промене у Закону о раду омогућити да се лакшим отпуштањем дође и до лакшег запошљавања не могу да одговоре на питање како је онда и под досадашним "прорадничким" законом дошло до губитка стотине хиљада радних места? Нема доказа да је наше радно законодавство изван европских стандарда, као и да је његова промена кључан фактор оздрављења српске привреде. Исту сврху има и отежавање услова за одлазак у пензију. Извесно даље сужавање права запослених законима које Влада намерава да брзопотезно ове недеље провуче кроз парламент, као и најављено, тек привремено на пар месеци одложено, смањивање плата и пензија јасно показују шта нас очекује. У намери да спречимо даље сиромашење и развлашћивање грађана који су извор и утока сваке власти ми намеравамо да уђемо у протесте и све друге легалне и легитимне облике исказивања грађанске непослушности неправедним законима.
Преглед права запослених која се умањују нацртом закона о раду:
Продужење трајања прерасподеле са 6 на 9 месеци
Смањује се накнада за коришћење годишњег одмора
Смањује се број дана плаћеног одсуства (у случају склапања брака, порођаја супруге, теже болести члана уже породице) са седам на пет дана
Отежана примена принципа једнака зарада за једнак рад (кроз утврђивање радног доприноса)
Смањено је давање по основу минулог рада (само код последњег послодавца), чиме се просечно смањује плата за 5–15%
Укинуто је плаћање по основу сменског рада (умањење зараде за 26%)
Запослени нема право на накнаду трошкова ако промени место становања које је уговорено Уговором о раду
Смањење права код послодавца у стечају (отежано утврђивање потраживања...)
Смањују се права запослених код упућивања на рад код другог послодавца (не може да задржи иста права као код ранијег послодавца)
Смањују се права трудница у случају заштите од отказа
Драстично се смањује заштита синдикалног представника (тешкоће у доказивању да је стављен у неповољнији положај због синдикалног деловања)
У циљу лакшег отпуштања, уводи се:
драстично се смањују права запослених код незаконитог отказа (у погледу висине накнаде штете, што може дати „подстицај“ за отказ)
продужавају се рокови када послодавац може да уручи отказ
смањује се време када запослени који је отпуштен као технолошки вишак има предност при запошљавању код некадашњег послодавца
смањује се рок када запослени може да покрене спор
Ограничава се деловање и рад синдиката (просторно – технолошки услови, могућности за „професионално“ деловање синдиката, висина накнаде, часови за синдикални рад...)
Мирослав Беланчић
