ZAKON O BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJU NA RADU

    Dana 24. novembra 2006. godine u Novom Sadu održan je seminar organizaciji Samostalnih sindikata poljoprivrede, građevinarstva i privatnog sektora, na kojem su učešće uzeli i sindikalni ativisti sa teritorije opštine Ada, po sledećim temama i sa sledećim predavačima: - "Primena Zakona o bezbednosti i zdravlje na radu" predavači Vera Božić – Trefald, i Mr. Simo Kosić iz Ministarstva za rad i zapošljavanje; - "Formiranje i uloga Odbora za bezbednost u privrednim društvima" predavač dipl ing. Milorad Beronja iz Instituta za zaštitu na radu"; - "Aktivnosti inspekcije rada na primeni Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu" predavač Ljiljana Stojšić načelnica Inspekcije rada za južno Bački okrug; - "Kolektivni ugovor kod poslodavca – poglavlje bezbednost i zdravlje na radu"  predavač Milina Tušjak stručni saradnik Saveza samostalnih sindikata Vojvodine.
    Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu je stupio na snagu 29. novembra 2005. godine (Sl.gl.RS br. 101/2005) i predstavlja jedan moderan zakon koje sve članice i buduće članice Evropske Unije kroz proces harmonizacije a putem konvencija, preporuka i direktiva Evropske Unije i Međunarodne organizacije rada moraju ugraditi u svoje zakonodavstvo. Zbog sve češćih slučajeva povređivanja sa često tragičnim ishodom na radnim mestima, ovo pitanje je postala česta tema između socijalnih partnera, i na dobrom smo putu da kroz kvalitetnu primenu ovog Zakona i kroz donošenje drugih propratnih akata rizik svedemo na najmanju moguću meru. Ovo pitanje kod poslodavaca koji imaju više od 10 zaposlenih uređuje se opštim aktom tj. Kolektivnim ugovorom, a kod onih poslodavaca koji imaju manje od 10 zaposlenih Ugovorom o radu. Svaki poslodavac je u obavezi da imenuje lice za bezbednost i zdravlje na radu koje pre toga mora da ima položen stručni ispit i da poseduje licencu izdatu od sstrane nadležnog Ministarstva. Ovo lice samo kontroliše sprovođenje ovog Zakona, a sva odgovornost je na poslodavcu. Polazeći od predpostavke da je svako radno mesto manje ili više rizično, svi poslodavci na osnovu Pravilnika o proceni rizika na radnim mestima koji je stupio na snagu 06. septembra 2006. godine (Sl.gl.RS br. 72/06)   su u obavezi da u narednih godinu dana (do 06, septembra 2007. godine) doneti akt o proceni rizika na radnim mestima u svom preduzeću  pri čemu treba da uključe u ove aktivnosti i nadležnu Medicinu rada. U ovom aktu tačno treba navesti neposredne opasnosti na pojedinim radnim mestima, a zaposleni moraju biti osposobljeni za izvršavanje svojih radnih obaveza i da pri tome primenjuju sve propisane mere bezbednosti i zdravlja na radu, jer ako to ne učine time prave težu povredu radne obaveze. Sva zaštitna sredstva i oprema moraju imati propisanu dokumentaciju. Kod onih poslodavaca koji imaju više od 50 zaposlenih formira se Odbor za bezbednost i zdravlje na radu koji ima najmanje tri predstavnika i gde poslodavac uvek ima manji broj predstavnika od zaposlenih. Način izbora i delokrug rada Odbora se uređuje Kolektivnim ugovorom. Kontrolu sprovođenja ovog Zakona vrše integrisani inspektori (Inspektor rada + Inspektor zaštite na radu) putem opšteg nadzora, i to u početku ne na represivan već na preventivan način, i zbog same činjenice da još praksa treba da pokaže kako na najbolji način da se sprovodi ovaj Zakon.
    Savez samostalnih sindikata opštine Ada raspolaže oglednim primerkom opšteg akta tj. "Kolektivnog ugopvora kod poslodavca – poglavlje bezbednost i zdravlje na radu" i osim edukacije svojih članova i sindikalnih aktivista, spreman je da pomogne i svim  poslodavcima na teritoriji opštine Ada da ovo pitanje adekvatno urede u svojim opštim aktima, a sve u cilju što bolje zaštite zaposlenih što se tiče bezbednosti i zdravlja na radu na njihovim radnim mestima. 

Belančić Miroslav