PO�TA U ADI
�IROKA LEPEZA USLUGA
Po�ta u Adi je jedinica po�tanske mre�e Javnog preduze�a PTT saobra�aja "Srbija", jednog od najve�ih javnih preduze�a, sa 18000 zaposlenih i mre�om od 1500 po�ta. 22. decembra 2003. godine navr�ilo se 150 godina od kada u na�em mestu postoji po�ta. Ona vr�i mnogobrojne usluge svojim korisnicima, pravnim licima i gra�anima na�e op�tine. To je bio i razlog da upravnicu po�te g-�u ZLATU DRAGIN zamolim da odgovori na nekoliko pitanja .
PORED KLASI�NIH PO�TANSKIH USLUGA PO�TA SRBIJE JE UVELA I ODRE�ENE NOVE USLUGE, KOJE SU TO ?
"Prioritet u na�em radu je potpuna automatizacija poslovanja, �to je u na�oj op�tini i ura�eno u po�tama u Adi i u Molu. Nudimo �iroku lepezu usluga zasnovanih na najsavremenijim tehnologijama, koje �e korisnicima, stanovni�tvu i privredi pru�iti daleko ve�i komfor. Na� cilj je da korisnici budu zadovoljni kvalitetom, sigurno��u i brzinom na�ih usluga. Ovim putem bih �elela da upoznam na�e sada�nje i budu�e korisnike po�tanskih usluga sa nekim od novih usluga koje je Po�ta Srbije uvela:
PosTneT uputnica je elektronski transfer novca, koji omogu�ava da na najbr�i na�in po�aljete novac, odnosno odmah po uplati primalac mo�e podi�i novac na najbli�oj PosTneT po�ti �irom Srbije.
Post Ekspres je prenos robe i po�iljaka po sistemu od vrata do vrata omogu�ava najbr�i i najsigurniji prenos i uru�enje u propisanim i garantovanim rokovima.
Preko usluga PTT NET-a korisnicima se omogu�uje pouzdano, brzo i jeftino modemsko hobi i profi povezivanje na Internet.
Tako�e vr�imo i prijem pazara od prodavnica i firmi, bez naplate provizije, a svakodnevna uplata do 10 �asova omogu�ava da pazar bude proknji�en na teku�i ra�un firme istog dana
Naplata ra�una na dostavi omogu�ava korisnicima, pogotovo starijim osobama, da predaju po�tono�i svoje ra�une ( telefon, porez, struja ... ) zajedno sa novcem, a po�tono�a je u obavezi da iste overi i zajedno sa potvrdom o uplati provizije i usluge ostavi uplatiocu, a uplata se istog dana knji�i u po�ti.
Tako�e imamo u prodaji specijalizovanu ambala�u visokog kvaliteta i �irokog asortimana , koja odgovara vrsti, prirodi, obliku, veli�ini, masi, vrednosti i sadr�aju svake po�iljke i obezbe�uje njen siguran prenos."
KAKAV JE NA�IN RADA PO�TANSKE �TEDIONICE ?
"Po�tanska �tedionica je poslovna banka i privrede i stanovni�tva sa �irokom mre�om �altera u svim po�tama Srbije, bez obzira na veli�inu i red po�ta, �to omogu�ava svim pravnim i fizi�kim licima kori��enje usluga Po�tanske �tedionice.
Postoji mogu�nost otvaranja teku�ih ra�una za pravna lica sa mogu�no��u dobijanja kratkoro�nih kredita pod veoma povoljnim uslovima (stopa rasta cena na malo + 1%) do 3 meseca, kao i otvaranje teku�ih ra�una za svoje radnike za podizanje li�nih primanja.
Lica koja imaju redovna primanja putem teku�eg ra�una Po�tanske �tedionice (plate, penzije...) imaju pravo na dobijanje gotovinskih potro�a�kih kredita pod veoma povoljnim uslovima.
Pored toga ve�ina primanja na koje gra�ani imaju pravo od dr�avnih ustanova (de�iji dodatak, bora�ke invalidnine, socijalna pomo�, naknade tr�i�ta rada...) ispla�uju se preko Po�tanske �tedionice u po�ti, ili putem po�tono�e na ku�nu adresu. Ovim putem �elim da objasnim gra�anima da isplata tih primanja ne zavisi od zaposlenih u po�ti, ve� od uplatioca ovih sredstava. To zna�i, kada oni uplate sredstva, a kod nas se na ra�unarima to mo�e proveriti i videti da su sredstva na ra�unu, po�ta odmah vr�i isplatu. Dakle, upla�ena sredstva se ne zadr�avaju u po�ti.
Od strane primaoca de�ijih dodataka dobijamo primedbe da se isplate ne vr�e istovremeno u svim po�tama i svim korisnicima. Do�li smo do saznanja da de�ije dodatke Fond ne upla�uje svim korisnicima istovremeno i upravo to dovodi do nezadovoljstva korisnika, koje je usmereno na �alterske radnike, koji ne mogu isplatiti sredstva koja se ne nalaze na ra�unu. �esti telefonski pozivi od strane korisnika vezani za isplate de�ijih dodataka usporavaju i ometaju rad �alterskih radnika, koji ne mogu dati tra�enu informaciju, sa obzirom da od nadle�ne slu�be ne dobijamo obave�tenje o po�etku isplate de�ijih dodataka. Dakle korisnici potrebne informacije mogu dobiti jedino od uplatioca, odnosno od Op�tinske slu�be za de�iji dodatak."
Branislava Bako�
