Pesme Anice Filipović

OŽILJCI…

Duša
Prepuna ožiljaka
Živi i pa(m)ti
U svom
Vremenu.

PO ODLASKU…

Korak
Po odlasku
Tiši je
I od zalaska Sunca.

ZAGONETKA

Umorna
Od ljudskog prisustva,
Tajna
Tiho drema
Smeštena između,
Jave i sna.
Čežnja u oku složena,
Moja je
Zagonetka traženja.

SEĆANJA…

Jesen je prostrla kišu
Pred naša sećanja.
Ostala je slika
Neraspremljene postelje
Okamenjena skica
Detalj jednostavnosti života.
Jesen je prostrla kišu
Sa duše je skliznula kap.

Mom ocu

ZAMRŠENA DUŠA

Zarobi ljubav
U zrnu vremena.

Raspleti zamku
Mekim dlanovima.

Zamršena duša granja
Sanja spokoj cveta.

MISAO NA DLANU

Dlan otvaram
I predajem,
Svoju prvu misao
Prostranstvima,
Gde jutro sebe razlistava
Toplim bojama.
Jer… misao na dlanu je
Sve što imam da dam.

KRATKA SLIKA ZIME

Kuda me vodi
Moja preteće mirna,
Učaurena misao
Ovog zimskog predvečerja?
Veje ravnicom…
To srebrnim pahuljama snega
Nebo venčava noć.

ONA KOJU TRAŽIŠ

Nije reč
Koja sudi
Već reč koja blaži,
Ona koju tražiš.

Jer, sve je u rukama sudbine.

Dok smrt nam drema
Pod kapcima.