Iz rada poljočuvarske službe
Odvukao iznajmljenu zemlju
U razgovoru sa rukovodiocem poljočuvarske službe Dragoljubom Bajićem, koji je izneo, da ova služba nastsavlja svoj rad i u ovoj godini. Ugovor za obavljanje ovih poslova obnovljen je do 28. februara 2012 godine. Kaže da posla ima na pretek, ali služba je uvek spremna da izvršava postavljene zadatke. Dobra je saradnja sa lokalnom samoupravom, policijom, sa mesnim zajednicama u opštini pa is sa samim zainteresovanim gazdama.
Iz rada službe g-din. Bajić je izneo nekoliko praktičnih primera sa kojima se susreću tokom godine, kao i način kako rešavaju pojedine konkretne probleme.
Počeo je sa neobranim kukuruzima. Znamo da zbog kišne jeseni prošle godine ostao je u ataru mnogo neobranih kukuruza, što je rezultirao više krađa. U dosta slučajeva su uhvatili ili pak identifikovali kradljivce, doveli u kontakt sa oštećenima i uglavnom spor je na miran način okončan. Poljočuvari su uhvatili na delu kako neki neovlašćeno beru kukuruz PD „Halas Jožefa“ kada je oko 2 tone je vraćn vlasniku.
Podneli su jednu prekršajnu prijavu protiv vlasnika salaša u Molskom ataru, koji je redovno puštao svoje svinje na ispašu bez nadzora, kojom prilikom u okolini napravili su velike štete u usevima. Sličan problem su rešili i u Ađanskom ataru, gde je vlasnik takođe puštao svinje bez nadzora, kada su oni napravili štetu na Paint-ball terenu. Vlasnik je više puta opominjen, ali ništa nije vredelo. Na intervenciju službe vlasnik salaša – komšija Paint-ball igrališta, obeštetio je učinjenu štetu i dao vlasniku kluba jednu krmaču dva nazimad.
Dosta problema ima oko međa, jer komšije ne poštuju poseda druge komšije ili pak zbog nepažnje pređu na tuđ teren. Naročito u Molu je izražen ovaj problem, ali u ovim slučajevima služba praktično nemoćna, evidentira problem i daje savete oštećenima. Za utvrđivanje međa nadležni su geodeti, a tgroškove treba na snose oni koji traže merenje parcela. Dosta problema i prijava stiže iz bašte odnosno ritova, gde počinioci počupaju napr. krompira, naprave neznatnu štetu, u tim slučajevima služba opet ništa ne može da preduzima. Uspostavljena je dobra saradnja sa vlasnicima parcela, vikendica i sl. i dogovoreno je da svako sumnjivo kretanje jave poljočuvarima, koji inače na terenu 14-15 sati, a dostupni su preko mobilnih telefona u svako doba dana.
Početkom godine imali su jedan veoma interesantan slučaj. Čovek je izdao u zakup zemljište drugom čoveku. Nakon nekoliko nedelja obišao je izdato zemljište i jako se iznenadio šta je video. Odmah je otišao u kancelariju i ispričao da je čovek koji je uzeo u zakup, skinu gornji sloj zemljišta oko 30-40 cm. znači najkvalitetniji humus, i odvukao u svoje plastenike. Služba je intervernisala tako, što je suočila iznajmljivača i vlasnika, i dogovorili su se da će za desetak dana vtartiti zemlju odakle je odvukao. Zemlja je vraćena o čemu je sastavljen i zapisnik. Nakon par nedelja vlasnik zemljišta tražiu utvrđivanje kvaliteta vraćene zemlje, jer sumnja da nije isti vraćen. Naravno, služba ovde već ništa nije mogla da uradi, to je već lična stvar. Da problem bude još komplikaovanije, pojavi se treći čovek, koji tvrdi da je on pravši vlasnik, jer je tu parcelu kupio od jedne žene i pokazuje ugovor o kupoprodaji. Čovek koji je izdao u zakupo zemlje pokazuje drugi ugovor o zakupu koji važi do kraja godine. Vlasništvo zemnlje ni dan danas nije okončan, vodi se sudski spor.
Na kraju rukovodilac službe je izneo da u najvećim slučajevima pokušavaju da spoje ljude, da se međusobno dogovore o šteti i o obeštećenju. Ovakva praksa dalje bolje rezultate jer sudski procesi su veoma dugi, a kod manjih šteta oštećeni sam treba da traži posebnim podneskom obeštećenje. Ovako sami zainteresovani su se dogovore i problem je rešen i za njih i za službu.
J. Vaštag