Kad od Ade Tisom kreneš, par krivina blagih prođeš,
tad do molske skele dođeš.
Skeledžijin pas besno zalaje,
skela na bačku stranu pristaje.
Traktor pod teretom stenje, sajla crvči,
pas veselo u skelu uskoči.
Leto je, žagor kupača
nadjača zaveslaje veslača.
Molska plaža uvek je tu bila,
ali više nema starog kupatila.
Na betonskim stepenicama šarenilo kupaćih kostima,
Tisa mirna, topla i providna, na svoj način mirisna i divna.
Odvažni plivači preplivavaju reku,
tu i tamo neko pluta na dušeku,
deca veselo bauljaju po toplom plićaku.
Na obali restorana "Mala venecija"
tu se pije hladno pivo, vino i rakija,
a uveče kad malko zahladi,
često ovde i muzika radi.
Kad naš Ljupče na gitari svira,
pesma njegova u srce vas dira.
Oj, sviraču!.... Oj sviraču!
na tu pesmu mnogi i zaplaču.
Hajde Seko domaćice naša,
nemoj da na stolu stoji prazna čaša,
nego dok nam bude svir'o,
donesi nam hladno pivo,
da nam svirac ne bi dehidrir'o.
A ti brate Vaso, izrecituj onu "TISU" tvoju,
a posle ću i ja jednu moju.
Neka Tisa zatalasa od stihova i tvog glasa,
nek alasi mreže pune,
povetara sveži dune,
a tamburi popucaju strune.
Hajde živeli vi nama,
dok se hladno pivo peni,
podignimo pune čaše,
a u zdravlje i vaše i naše.
Sunce lagano nestaje iza horizonta,
kupači se polako razilaze,
prolazi još jedan letnji dan,
ostaje ova pesma i neostvaren san.
Odlazim i ja, stojim na dolmi,
vazduh još uvek talasa,
od letnje vreline,
spržena trava, čudna tišina.
Skela je na banatskoj strani,
od pravca "kamenja" se čuje bućkalo,
nekom somu je odzvonilo.
Laku noć vam drage i dragi moji,
snivajte noćas divne snove,
a kada se probudite i nestane san,
radujte se, pred vama je novi letnji dan.
