Karlo Ulijan: Uspomene
PRUGA BRČKO – BANOVIĆI
PRVA SAVEZNA OMLADINSKA RADNA AKCIJA
U SLOBODNOJ JUGOSLAVIJI

    Na izgradnji pruge učestvovalo je 62 268 brigadira iz cele Jugoslavije i 1833 iz 22 inostrane zemlje. Dužina izgrađene pruge bila je 90 km. Početak radova bio je 1. maj 1946. godine, a pruga je završena 7. novembra 1947. godine. Na izgradnji pruge iz naše opštine uzeli su učešće:
    Dupak Karolj, Konjević Milovan, Šterbik Vilmoš, Sabo Šandor, Feher Amalia, Kos Bogdan. U prvoj smeni Bačke čete bili su Dupak Karolj, Konjević Milovan, Pisarev Miroslav i Šterbik Vilmoš, a u Banatskoj bio je Kos Bogdan. U drugoj smeni u sklopu Senćanske brigade bili su Sabo Šandor i Feher Amalia.
    Konjević M. – Kos Bogdan: – Polazak iz Ade bio je vozom do Stare Pazove, gde je bio zbor brigadira. Zatim smo prešli u S. Gunja (Srem), gde su se omladinci trebali ošišati do glave. Bilo je mladića iz banatske čete koji to nisu želeli, ti su  morali da se vrate svojim kućama. Nakon obavljenih priprema prešli smo reku Savu i stigli u Brčko, gde smo bili smešteni u jednoj kasarni, tu smo se upoznali i sprijateljili. Radili smo na prvoj deonici na zemljanim radovima, kopali i vukli šlip......????  Posle povratka sa trase usput smo pevali borbene a i mađarske pesme, bilo je veselo. Hrana je bila obilna i dobra, a i meštani su nam donosili proju, kolače za užinu.
    Posetili su nas Moša Pijade, Žicika Jovanović-Španac, Rato Dugonjić i drugi funkcioneri i rukovodioci iz pokrajine.  Bili smo tri puta udarna brigada i vlasnici prelazne zastave.
    Nakon završetka akcije priređen nam je srdačan i svečani doček u hotelu „Vojvodina“ u Novom Sadu. Tu je bilo finih jela, pića i šampita kao i dobre muzike.
    Nagrađeni smo udarničkim značkama, bili smo SKOJ-evci i za zaslužan rad u pripremama i organizovanju radnih akcija primljeni smo u partiju.
    Konjević Milovan priseća se događaja kada je njegov drug Pisarev Miroslav bio dežurni stražar u prvim danima akcije. Miroslav je u noćnim satima čuo glasove koji su dolazili iz pravca obližnje džamije, gde  se Hodža molio. Miroslav je mislio da mu se neko približava i tražio je lozinku, a na to niko ništa reaguje. Mog drug postupa po pravilu službe i to: STOJ, STOJ, STOJ, PUCAĆU ! – i puca u vis. Na to se digla cela četa. Tad je Miroslav shvatio o čemu se radi. Prozvali smo ga Hodžom.
    I druga priča: Miroslav ponovo na stražarskom mestu. Primeti on da nešto svetli i ponovo pomisli da neko dolazi. Na to on ponovo traži da se lice legitimiše, ali od toga ništa. On izvrši pucanj i svetlo nestane. Ujutro, kad je svanulo, pronađen je nedaleko mrtav bik, koga je Miroslav odstrelio. Za ovo je dobio nadimak Bik.
    Sabo Šandor: Pre odlaska na akciju izgranje pruge Brčko – Banovići obavljao sam dužnost sekretara sreskog omladinskog komiteta, bio sam ogranizator i učesnik lokalnih radnih akcija u Adi i okolini . Na izgradnji pruge bio sam tri meseca od avgusta do novembra 1946. godine. Mi smo bili smešteni u barakama u manjem naselju između
    S. Ilijaš i Vitezovi. Radili smo osam časova dnevno, moj alat je bio budak. U slobodnom vremenu održavani su brigadirski sastanci, a bilo je i sportskih aktivnosti. Glavna atrakcija bila je bacanje kamena sa ramena i takmičenje u trčanju. Sa nama su radili i vojni zarobljenici, a nedaleko od naselja primećeni su ostatci neprijateljskih snaga, te su bezbednosne mere bile povišene, kako brigade tako i celokupnog naselja.
    Posle povratka sa akcija i dalje smo se družili, zajedno radili i bili aktivni društveno-politički radnici.