FIATALOK �RJ�K
MLADI PI�U
T�nch�ztal�lkoz�
2007. szeptember 15-�n ker�lt megrendez�sre a 12. Vajdas�gi T�nch�ztal�lkoz� �s Kirakod�v�s�r az �jvid�ki Pet�fi S�ndor Magyar M�vel�d�si Egyes�let (MME) sz�khely�n. M�r kora d�lut�n foglalkoz�sok (gy�ngyf�z�s, nemezel�s, rongybabak�sz�t�s, csuh�z�s, rokk�z�s, sz�v�s, csipkever�s, korongoz�s) sz�rakoztatt�k a r�sztvev�ket �s a vend�geket, valamint k�l�nb�z� t�nch�zakban lehetett r�szt venni.
18,30 perct�l kezd�d�tt a n�pzenei g�lam�sor, melyben Vajdas�g megh�vott egy�ttesei csillogtatt�k meg tud�sukat, de volt, aki sz�l�ban �s du�ban mutatkozott be. Mi, az adai Esztena egy�ttes is fell�pt�nk. Az egy�ttes tagjai: Feh�r Orsolya, Solymosi Melitta, Raffai �va, Csuvik Oszk�r, Lakatos Adri�n, Ko�s Dezs�, V�n Leontina �s Dobrotka Katinka. Mmoldvai dallamokat j�tszottunk furulya, dob �s heged� seg�ts�g�vel. T�r�k �d�m k�sz�tett fel benn�nket. Ezen a g�lam�soron fell�pet m�g az adai �rgy�lus is. 20 �r�t�l indult a n�pt�ncos m�sor a nagysz�npadon. Itt 7 t�nccsoport �s 2 du� k�pr�ztatta el a k�z�ns�get. A csod�s fell�p�s ut�n minden t�ncolni v�gy�nak indult a hajnalig tart� t�nch�z, melyben mindenki kedv�re mulathatott. A rendezv�ny mott�ja: T�gass�got nek�nk is!
Dobrotka Katinka
Ada, Cseh K�roly �lt.Isk.
8.c. oszt�ly
Kiss Istv�n 6.c rajza
Ovde sam zbog druga
Nisam ovde da se igram stvarima.
Poslata da se igram drugarima.
Mogla sam da budem �aba ili ovac,
Ali nisam poslata da zara�ujem novac.
Meni nisu va�ne pare
Ja bih da imam drugare!
Odrasli mi ka�u:
"Za�to si �ak, zar ne vidi� koliko si jak?"
Meni nije va�no da budem jak,
I da imam ma�ine, struga.
Meni je va�no da imamo druga!
Volim svoga druga, njemu ka�em muku,
Zajedno se izgramo i pravimo luku.
Kada sam li�ena slobode,
Drug ne�to ka�e i pola bola ode.
Igra�ke volim, vrtim se u krug,
Ali najbolja igra�ka je dobar drug.
�����������������������������������
Sara Todorovi� 6.a.
A kutya �s a Nap
(Hazud�s mese)
Van nek�nk egy kuty�nk, aki egy nap b�v�sz-mutatv�nyokat mutatott be. Fel�llt k�t l�bra �s felugrott a tet�re. A tet�n v�gigment fejen �llva, �s mikor leugrott, egy macska pottyant valahonnan a sz�j�ba. A macska pr�b�lt menek�lni, de nem tudott. J�tt a megment� eg�r. Megharapta a kuty�t, a macska pedig elfutott. A kutya ekkor d�h�ben akkor�t ugrott, hogy a tengerig rep�lt. A tengeren pedig nyaralt. �sz�gumival �szni ment, ekkor tal�lkozott egy v�z alatti majommal, �s a v�z tetej�n egykerek� biciklivel boh�cmutatv�nyt mutattak be a parton �ll� halaknak. A Nap lej�tt az �gr�l, �s elvette t�l�k a biciklit. Ekkor egy lev�lre ugrottak, �s felvitett�k magukat a Naphoz. Ott a Nap fekete vir�gokat dob�lt r�juk, hogy ne ker�ljenek a bicikli k�zel�be. A v�z alatti majom �s a kutya megs�rt�dtek, visszarep�ltek a F�ldre, �s az�ta sem n�znek a Napra.
Vastag Nikolett II. b,
Cseh K�roly �ltal�nos Iskola
Az es�s napok
bek�sz�nt�se el�tt Ada k�zpontj�ban igencsak ser�nykedtek a Cseh K�roly �ltal�nos Iskola seg�dtagozatos di�kjai.
Sz�mukra ez a munka �vr�l-�vre nagy �r�met szerez, a j�r�kel�k pedig egy-egy mosolyt k�ldenek fel�j�k.
Knjiga u svetu dana�njice
Razmi�ljanja jedne srednjo�kolke
"Jer, pripoveda� i njegovo delo ne slu�e ni�emu ako na jedan ili drugi na�in ne slu�e �oveku i �ove�nosti". (Ivo Andri�)
Od 22. do 28. oktobra teku�e godine, trajao je 52. me�unarodni beogradski sajam knjiga. Ove godine, beogradski sajam knjiga imao je �ast da ugosti jednog od najzna�ajnijih pisaca Amerike, Vilijama Tenera Volmana, kanadski pisci Norman Ravin, Mari-Luiz Te, David Homel, David Albaxari..., kao i poznati italijanski pisac, pesnik i esejista, Dante Mafija su tako�e bili prisutni 52. sajmu knjiga. Zatim, prikazane su i neke nove knjige: roman Ljiljane Habjanovi�-�urovi� "Zapis du�e", zatim "Izabrana dela" Vilijama Blejka, u prevodu Dragana Pure�i�a, "Moralisti�ki fragmenti" Mila Lompara i Hebrejsko-srpski re�nik, Ane �omlo.
Verujem, da za mnoge ovo ni�ta ne zna�i. Iskreno, do nedavno nije zna�ilo ni�ta ni za mene... "Knjige?", "�itanje?" - "�emu to?!"� "Knji�evnost?" "�ta je to?!" - �esto sam se pitala, i redovno ostajala bez odgovora, misle�i: "Ah, to je za odrasle!" Da, to je i�lo tako iz dana u dan, sve dok nisam sa svojom �kolom posetila sajam knjiga i videv�i masu ljudi koja zainteresovano �e�ka od �tanda do �tanda, od hale do hale, tra�e�i ne�to... ne�to �ta bi mogli da pro�itaju! �Tada sam zastala, i postavila sebi pitanje: "�ta ja tra�im ovde?"� Dugo sam razmi�ljala o tome, i na kraju zaklju�ila: "Budalo! Nije ni �udo da ne zna� �ta �e� ovde, kada jednostavno ne zna� ni �ta ozna�ava glagol "�itati"! Tada sam odlu�ila da se malo vi�e posvetim tra�enju pravih zna�enja tih, do tada nepoznatih re�i, kao "knjiga", "knji�evnost", "�itanje"...
Pod pojmom knji�evnost jednog naroda ne podrazumeva se samo zbir dela objavljenih na jeziku toga naroda, nego i odre�eni skup knji�evnih vrednosti, vezanih uz probrana, najbolja dela koja je taj narod dao; taj skup vrednosti je svojevrsni "odraz" toga naroda, ali i kreativni element njegove dru�tvene svesti. Umetni�ka ostvarenja iz pro�losti, ka�emo obi�no, �ine svetle putokaze ka budu�nosti.
Na�i narodi su dugo bili pod tu�inskom vla��u, podre�eni tu�im dr�avnim i kulturnim� institucijama, a zbog siroma�tva, �kola je predstavljala luksuz... Tako je, do skora, njihova knji�evnost imala i jednu funkciju koja ne proizilazi iz prirode umetnosti koja joj je naknadno pridodata i koja je rezultat odre�enih istorijski prilika � funkciju prosve�ivanja i osve��ivanja.
Knji�evnost � kao umetnost � jeste duhovni fenomen, a duh ne zna za granice.
Pored osnovnog zna�enja, ograni�enog na polje umetnosti koja se re�ima slu�i, termin knji�evnost danas �uva u sebi i tragove potisnutih shvatanja... Iako se ovaj pojam vi�e ne ograni�ava na knjigu i pisanje, predstava o knjizi zatitra negde u svesti kada se knji�evnost pomene. O knji�evnosti se vi�e ne govori kao o obrazovanju koje �ovek sti�e i u sebi nosi, ali duh �itatelja ostaje od nje nedvojiv.
Kada se govori o odnosu knji�evnosti i morala, nezaobilazna tema ostaje delovanje knji�evnosti na norme pona�anja ljudi.
Postoje mi�ljenja prema kojima je moralno dejstvo pesni�tva pozitivno, sna�no i su�tastveno, ali nisu retke ni zamerke pesni�tvu da ugro�ava prave vrednosti.
Shvataju�i podra�avanje kao osnovni umetni�ki postupak, Platon je tra�io da se gra�ani, �uvari idealne dr�ave, klone podra�avanja, pa i same umetnosti. Ako ve� ne�to podra�avaju, smatra Platon onda "jo� od malih nogu moraju da podra�avaju ono �to njima dolikuje: hrabrost, odva�nost, bogoboja�ljivost, �estitost, slobodoumlje i druge takve osobine" Sa tog gledi�ta, ne bi se smelo umetni�ki obra�ivati ni�ta� od onoga �to je u �ivotu ru�no, da ne bi izazivalo sablazan. Strah od sabla�njivog delovanja ne�ijeg pona�anja kad ga umetnici prika�u, naro�ito prilep�ivost primera sa pozori�ne scene, navodi moraliste da ograni�e umetnike na obra�ivanje idealnih likova, uzora na koje se valja ugledati.
Umesto �oveka kakav jeste, moralisti bi u umetnosti hteli da vide �oveka kakav treba da bude. Francuski enciklopedisti su na primer, podrazumevali da je umetnost u slu�bi morala i da je za njeno pozvanje predstaviti vrline kao ne�to lepo, a poroka kao ne�to ru�no. Cenjena je takozvana "pesni�ka pravednost", koja bi iskazivala da svaki porok bude na vidan na�in ka�njen. "Teatar je lek za bolesti moralne" - izjavljuje u istom smislu Jovan Sterija Popovi� u svom spisu. "O teatru i teatralnim delima" (1852). Moraliste uznemirava umetni�ka slka poroka jer veruju da �e ovaj, stoga �to je uobli�en umetni�ki, postati u �ivotu privla�an.
Za umetnost je re�eno da je "najkra�i put od �oveka do �oveka. Ona ljudima omogu�uje da neposredno osete kako drugi ljudi �ive i do�ivljavaju svet. Prenose�i se u tu�u sudbinu do�aranu u knji�evnom delu, bolje razumevamo svoje bli�nje. Bez takvog razumevanja �ovek bi te�ko mogao da bude zaista dobar. U tom smislu se ka�e i da pesni�tvo ljude humanizuje, �ini �oveka �ove�nim.
Nauka i tehnika novog doba otvorile su eti�ke probleme o kojima strarija dru�tva nisu ni slutila. U svetu modernog naoru�anja, prometa organa za presa�ivanje i eksperimentisanje genima - na pitanja gde po�ine i gde prestaje �ove�nost nema gotovih odgovora.
Knji�evnost nastavlja da se nosi sa moralnim izazovima svake vrste.
Sada me mama pita: "Da li jo� uvek misli� da je knjiga samo za odrasle?" - a moj odgovor je: "Ne, sada znam da je knjiga za one koji �ele da odrastu!
Jelena �ija�ki
II�Karlova�ke gimnazije
